ХУМАНА СТРАНА ЕРСКОГ ДУХА

Крајем 19. и почетком 20. века у Ужицу је било неколико удружења и друштава која су се бавила хуманитарним радом у циљу помагања онима којима је помоћ била неопходна. Управо такви примери показују да су Ере, поред своје добро познате шаљивости и боемства, биле увек спремне да прискоче у помоћ својим сународницима и суграђанима показујући тако хуману страну свог духа.

crvenikrstuzice1876. године у Ужицу је основана хуманитарна организација Црвеног крста, коју је тада водио свештеник Михаило Радуловић. Чланови Црвеног крста су, како у ослободилачким ратовима (1876-1878), тако и за време ратних дешавања од 1912. до 1918. године, пружали помоћ рањенима и избеглицама и то у виду прикупљања хране, одеће и обуће. У току ослободилачких ратова (1876-1878) уз Друштво Црвеног крста, на пољу хуманитарне делатности, се истицао и Одбор за помагање пребегле сиротиње из Босне и Херцеговине који је водио прота Милан Ђурић. 1915. године на иницијативу Црвеног крста у Ужицу је основан Дом за ратну сирочад. Црвени крст је након Другог светског рата постао још активнији у циљу збрињавања жртава рата.

Коло српских сестара је, као и у другим градовима, и у Ужицу имало свој Пододбор. Пододбор Кола у Ужицу се истицао активним радом на прикупљању новца, одеће, обуће и других прилога, помажући на тај начин Србе у Босни и Херцеговини, нарочито у време Анексионе кризе. Такви прилози су добијани на забавама које је организовао Пододбор Кола српских сестара у Ужицу са припремљеним културно-уметничким програмима. Забава је било више, а најпознатије су: Светосавски бал, који је одржаван у свечаној сали Гимназије на трећем спрату, као и Костим-бал, који се обично одржавао у фебруару сваке године у салама ужичких хотела „Златибор“ или „Париз“. Сав приход са ових балова ишао би у хуманитарне сврхе, на првом месту ужичком Дому сирочади, који је био под патронатом Црвеног крста.

dscn3174-largeЈедна од делатности Пододбора у Ужицу била је и збрињавање сиромашних жена, које су сваког месеца добијале новчану помоћ. Сваке Врбице сестре ужичког Пододбора су облачиле у нова одела око педесеторо сиромашних малишана. Рад Пододбора није престајао ни током ратова 1912-1918. године, када је неуморно помагао ратну сирочад и избеглице и организовао курсеве за болничарке. Своју делатност Пододбор Кола у Ужицу је наставио и после Првог светског рата.

Поред Пододбора Кола српских сестара, у Ужицу је деловало и женско добротворно друштво „Кнегиња Љубица“ које је крајем сваке покладне недеље организовало популарни Маскен-бал, који се увек одржавао у сали хотела „Париз“, као и друштво „Кнегиња Зорка“ које је организовало чувени Циц-бал, који се увек одржавао у сали хотела „Златибор“. Сав приход са овог бала ишао је у корист добротворне „Ђачке трпезе“ у којој су се хранили сиромашни ученици гимназије и учитељске школе добијајући по два бесплатна оброка дневно.

180-largeНакон Првог светског рата, у време када је економска криза 30-тих година 20. века, уздрмала свет, многи Ужичани су су се нашли на ивици егзистенције. Управо у то време буди се хуманост код добро познатог Ерског духа, те су радници железничке Ложионице и Колнице основали хумано и добротворно друштво под називом „Гаравац“. Друштву су приступили сви радници, а циљ је био да, кроз културно-забавне манифестације уздигну друштвени живот у Ужицу, али пре свега да од прилога и чланарина, као и путем организовања забава, прикупе материјална средства за помоћ сиромашној деци ужичке вароши. Уочи почетка Великог или Часног (Васкршњег) поста чланови друштва „Гаравац“ су у вароши приређивали тзв. машкаре или маске, када су се прерушавали у костиме са маскама на глави и по улицама вароши играли, певали и изводили шале. Из прикупљених средстава са ове манифестације „Гаравци“ су куповали нова одела у Тиваревој радњи за сиромашну децу. На празник Врбице, који се сматра дечијим празником, чланови овог хуманог и добротворног друштва су, на посебној свечаности у кругу железничке Ложионице и Колнице, облачили децу у нова одела и заједно се фотографисали.