116 ГОДИНА ОД ИЗГРАДЊЕ ХИДРОЦЕНТРАЛЕ ПОД ГРАДОМ

IMG_6647 (Large)На данашњи дан 1900. године пуштена је у рад Хидроцентрала на Ђетињи, познатија и као Хидроцентрала под градом. Хидроцентрала, изграђена по Теслином вишефазном систему наизменичне струје, је направљена за потребе Ткачке радионице и осветљење градских улица у Ужицу, док се вишак електричне енергије продавао грађанима за домаћинства. Потпуна електрификација Ужица завршена је крајем 1900. године.

Иницијатор изградње хидроцентрале био је професор и физичар Ђорђе Станојевић. Боравећи у Ужицу поводом испита зрелости у Ужичкој гимназији, предложио је члановима акционарског одбора да за покретање разбоја искористе хидро потенцијал реке Ђетиње. Предлог је затим презентован акционарима Ткачнице и кренуло се у прикупљање средстава за његову реализацију.

Пројекат за зграду, брану и јаз припремио је инжењер Аћим Стевовић из Београда, а Ђорђе Станојевић, професор Велике школе извршио је набавку турбина од фирме „Danubius“ из Будимпеште, динамомашина и других електичних постројења од бечке фирме „Simens & Halske“ и израдио план њиховог постављења у објекте.

Камен темељац постављен је 3. маја 1899. године, на десној страни корита реке Ђетиње, а у непосредној близини Ужичке тврђаве. Камен темељац је поставио лично Краљ Александар I Обреновић, месинганим чекићем направљеним специјално за ту прилику, који се чува у Народном музеју у Ужицу. Изградња зграде и пратећих објеката као и монтирање одговарајуће опреме завршени су за 15 месеци.

Сви радови су завршени у рекордном року од годину дана. Опрема је набављена од фирме Simens & Halske, а назив фирме на орману са инструментима био је исписан ћирилицом. Произвођач турбина била је фирма Danubius – Maschinen Hartmann. Опрема је транспортована возом до Крагујевца, а затим до Ужица специјално конструисаним воловским колима, која су имала точкове од пуног дрвета (врндељи). Капацитет производње електричне енергије је удвостручен 1903/04.г. куповином још једног генератора и једне турбине.

До средине 1901. било је постављено око 1400 сијаличних места. Дужина варошке мреже била је око 6,7км, Током Првог и Другог светског рата хидроцентрала је радила под управом окупатора. Цена електричне енергије за време окупације била је повећана за 40-50%.

Године 1973. приликом изградње пруге Београд – Бар јаз за довод воде је затрпан а рад хидроцентрале прекинут. Зграда хидроцентрале и њена непосредна околина проглашени су за културно добро од великог значаја 14. јула 1977.године.

Поводом 130-годишњице рођења Николе Тесле Електропривреда Србије је, децембра 1986. године, поставила на предњој фасади зграде две бронзане плоче, једна са ликом Никле Тесле, а друга са текстом: „Хидроцентрала на Ђетињи, прва у нашој земљи изграђена на Теслиним принципима и пуштена у рад 2. августа 1900. године – само пет година после хидроцентрале на Нијагари прве такве електране у свету“.

Реконструисана је 1990. и 2000. године и данас је у функцији. Од 2009. године доступна је посетиоцима.

2. августа 1999. године у дворишту Хидроцентрале постављена је биста Ђорђу Станојевићу, иницијатору изградње,а спомен-биста Николи Тесли, свечано је откривена 1. августа 2008. године, такође у дворишном делу Хидроцентрале на Ђетињи.