Ђетиња

IMG_8974 (Large)Ђетиња је река, која протиче кроз Ужице, настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код села Кремна на месту где се спајају реке Братешина и Коњска река, као и Ужички поток и Томића поток. Река протиче кроз Ужицеа код Пожеге се, након 75 km, спаја са реком Моравицом и тако настаје река Западна Морава.

О настанку имена реке Ђетиње постоје разноврсне теорије и легенде. Легенда каже да су у давно време Турци бацали децу у реку и да је по њима (ђеци) и река добила име у народу. Ово тумачење тешко да ико схвата озбиљно. По другима, назив је у ствари сложеница речи ђе (дие – који кривуда, кривудав) и тина (од тине – речно корито) те да је њено значење река која тече кривудавим коритом. Не би се рекло да је и то тумачење нешто много озбиљније.

У горњем току, све до Ужица река тече кроз веома атрактивну клисуру која има и неке одлике кањона. Клисура је значајна и по живом свету. Велики је број ретких и ендемских биљних врста које су овде сачуване. Клисура је позната као један од простора најбогатијих дневним лептирима, а није реткост наићи на срне, лисице, видре и друге шумске животиње.

На реци постоје три вештачка језера. Два Велика и Мала брана се налазе близу Ужица, а настала су на преласку из 19. века у 20. век, када је започа електрификација овог места. 1900-те године, у Ужицу је изграђена хидроелектрана, једна од првих на свету, само 5 година после оне на Нијагариним водопадима.

У клисури Ђетиње и околини је нађено више остатака насеобина из најранијих периода људске цивилизације. У римско доба овде се налазило и римско утврђење. На брду изнад Ужица се налазе остаци Ужичког града, тврђаве настале у раном средњем веку. Њена улога је била заштита тадашњих трговачких путева који су спајали јадранску обалу са истоком. Порушена је 1863. године минирањем.

PictureУ току где река Ђетиња улази у Ужице, Ужичани су 1960. године изградили градску плажу. Наиме, још 1959. године, на захтев Друштва пријатеља деце, Општина Титово Ужице одобрила је локацију за изградњу бране и плаже на реци Ђетињи. Радовима на изградњи плаже руководио је Војо Бојовић потпредседник ужичке Општине, а градња је рађена по идејном концепту инжињера Миладина Пећинара. Одбор за изградњу, поред Воја Бојовића, чинили су и председник Општине, Рајко Јечменица, Мирко Поповић, Хриберник и још неколико лица. Током изградње плаже  било је ископано 1200 и насуто 12 000 кубних метара земље, изграђено је 350 кубика бетона, преко 40 000 тона гвожђа и озидано 3000 кубних метара. Површина је износила 25 000 квадратних метара.  Војска је ручно радила на бетонирању моста 24 часа без прекида, а значајан допринос у изградњи плаже дале су и радничке бригаде. 7. августа 1960. године, под  покровитељством Ваљаонице бакра, у тадашњем Титовом Ужицу, одржано свечано отварање нове плаже. У самом плану свечаног отварања плаже, које је било заказано за 7. август 1960. године, било је предвиђено да, поред масовног пливања и пливачког кроса, буде одржан и пливачки двомеч београдских клубова „Партизан“ и „Црвена звезда“. Свечаност је, поменутог дана, почела у 10 часова. Председник Радничког савета Ваљаонице бакра, Радомир Нешовић најпре је поздравио присутне грађане, који су се у великом броју одазвали и дошли на свечано отварање, а након обраћања Нејдана Јовановића, секретара Друштва за старање о деци, почело је такмичење, најпре пионира, а затим су своју пливачку спремност показали и припадници Југословенске народне армије. Уследило је  женско такмичење у пливању на стази од 500 метара, а победник је била Зденка Франчевић, чланица ПК „Партизан“. У поподневним часовима публика је уживала у двомечу екипа „Партизан“ и „Црвена звезда“, који је отпочео трком на 200 метара прсно за жене, а затим се наставио и трком на 100 метара прсно за мушкарце. Ређали су се и остали стилови, 100 метара лептир и леђно пливање итд.

Данас је Ужичка плажа и даље једно од омиљених места Ужичана. Нажалост, због честе неисправности воде, у том делу тока Ђетиње, на плажи нема толико купача као некад, али је Ужичка плажа незаобилазно шеталиште које Ужичани свако вече походе, након врелих летњих дана, тражећи расхлађење поред реке.