Манастир Рујан

4507006Манастир Рујан једини је манастир у непосредној близини Ужица. Овај манастир је обновљен у близини места где се налазио стари манастир код Врутачког језера. Стари Манастир Рујан, посвећен Светом Великомученику Георгију, подигнут је највероватније током 15. или на самом почетку 16. века. О самом подизању овога манастира нема поузданијих извора на основу којих би смо могли темељити тврдње о његовој градњи, ктитору и току изградње. На основу писаних извора зна се да је Манастир Рујно, 1529. године, поседовао прву у Србији штампарију, коју је набавио и у њој радио монах Теодосије. Сматра се да је он био и игуман овога манастира у коме је, са својиом братијом, приредио и штампао прву у Србији књигу ћирилском азбуком са српскословенском рецензијом. То се збило 1537. године, а књига се звала Рујанско Јеванђеље или Четворојеванђеље. Нажалост, век штампарије је био кратак јер су Турци манастир запалили, а штампарију уништили. Монаси су из Рујна пребегли у Манастир Рачу.

9954843Стари Манастир Рујан  се налазио у селу Врутцима близу Биоске недалеко од Ужица, у тадашњој рујанској кнежини. Близу манастира је текла река, некада звана Биоска, а касније прозвана Ђетиња.  Све до 80-тих година 20. века из тзв. Ћириног воза према Кремнима су се, са десне стране, могли видети остаци некадашњег манастира Рујно. Тако је било све док на Ђетињи није подигнута брана и образовано вештачко језеро ради снабдевања Ужица и околине пијаћом водом. Тада је језеро потопило остатке овог манастира.

Током деценија манастир је био заборављен све док на Жичку епархију 2003. године није дошао Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) који је сазнавши за рушевине Манастира Рујан, донео одлуку о његовој обнови. Жеља је била да се манастир обнови у непосредној близини старог манастира. 2003. године на састанку ужичког свештенства, месних власти и имућних грађана, Епископ Хризостом је дао свој благослов за почетак обнове. У том тренутку још увек није било утврђено место и локација за подизање новог манастира. Становници Врутака су, чувши за обнову порушеног манастира, сами понудили своје њиве и плацеве за локацију новог манастира као дар за напредак и здравље својих породица.

7. септембра 2004. године Блаженопочивши Епископ Хризостом је посетио локацију која је понуђена као дар за изградњу манастира. Локација се налазила на релативној висоравни која је обухватала и земљу испод асфалтног пута са воћњаком али је у међувремену захваљујући мештанима пронађено испод првог, друго повољније место за изградњу Манастира, које се налазило у њивама околних мештана Врутака и било је ближе језеру и месту где се налазио стари Манастир Рујан. Нови комплекс је, 16. септембра 2004. године, опет обишао Епископ Хризостом заједно са ужичким свештенством, представницима црквене општине и месних власти. Комплекс је обухватао 2 хектара и 1 ар. Тада је обележено место где ће бити нови манастир Рујан. Том приликом на то место је довезен један од неколико стубова старе рујанске цркве које су Турци, након рушења старог манастира, однели и уградили у тадашњу ужичку медресу, која се нaлазила на простору данашње Прве основне школе.

Убрзо се почело са радом тако да је локација, приликом наредне посете Епископа Хризостома, већ била нивелисана булдожерима и почела се припрема за копање темеља.Том приликом на локацију су дошли, осим заинтересованих ужичких грађана и власти и инжењери са стручним кадром који су разгледали план будућег манастира Рујно. На плану је била уцртана црква у стилу базилике и пирг-звонара у стилу светогорских пиргова или оних у Светом Науму на Охридском језеру.

24. августа 2004. године Блаженопочивши Епископ Хризостом је коначно утврдио изглед и план манастира и порте од 65 ари. Темељи цркве манастира освећени су на Свету Петку 2004. године.

7268581За изградњу манастира Рујан везане је врло интересантна прича о судбини рујанских стубова, односно стубова цркве манастира, који су красили и улаз у основну школу на Доњој чаршији у ужичкој вароши.

Наиме, 1883. године министар просвете и црквених дела, Стојан Новаковић, одобрио је да се у Ужицу, на Доњој чаршији, на плацу где је некада била медреса, изгради школа. Тако је изграђена најстарија школска зграда у Ужицу 1884. године, која данас носи назив „Прва основна школа Краљ Петар II“ (бивша ОШ „Андрија Ђуровић“).

Улаз у основну школу на Доњој чаршији красила су два декоративна мермерна стуба од црвеног гранита. Стубови са улаза су потицали из старог манастира Рујан у Врутцима. Када је на Ђетињи подигнута брана и образовано вештачко језеро, вода је потопила и остатке порушеног манастира. Међутим, интересантна је судбина два стуба који су красили цркву срушеног манастира. Турци су стубове уградили у ужичку медресу, а када су отишли из Ужица и медреса била срушена, стубови су уграђени у улаз основне школе на Доњој чаршији. Данас тих стубова на улазу у школу нема па се поставља питање шта се са њима догодило? Један од два стуба са фотографије је пронађен. Он је подупирао терасу куће ужичког професора, Константина Мије Петровића, који је испричао да му је његов отац Мирослав, који је пре рата био полицијски писар у Ужицу, причао историјат овога стуба. Када је 1934. године улаз у школу срушен, стубови су продати на лицитацији. Један од њих је купио управо Петровићев отац, Мирослав и њиме подупро терасу. За други стуб се прича да краси чесму на Ракијској пијаци.

367401Када је Епископ Хризостом (Столић) дошао на Жичку Епархију 2003. године и сазнао за рушевине манастира Рујан, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Обновљен је манастирски храм који је посвећен Светом Великомученику Георгију, а у њега је уграђен управо овај стуб који је у 16. веку био део старог манастира. Други стуб није пронађен, те се морао направити нови који би био истоветан оном из 16. века. Међутим, интересантно је то да је приликом уградње у нову цркву обновљеног манстира Рујна, нови стуб напукао док је стари и поред премештања и вишевековног путешествија остао нетакнут. Тако је неким чудноватим путем, пре бих рекао промислом Божијим, стуб враћен где му је и место.

IMG_9203 (Large)Манастир Рујан данас је прелеп манастир са црквом у стилу ранохришћанске базилике и звонаре у облику светогорских пиргова или оних на Охридском језеру. Поред звонаре постављен је и споменик посвећен монаху Теодосију. Радови на конаку су у завршној фази мада је остало још доста посла око уређења његове унутрашњости. Велика промисао Божија је да се и данашњи игуман манастира такође зове Теодосије као и онај у 16. веку. Манастир је духовно жив и велики број верника долази сваке недеље и празника на богослужења у манастир, који покушава да обнови сјај старе светиње.